Strah od vode
Koliko puta ste čuli do sada da neko ima strah od plivanja ili strah od vode? To nije tako retka pojava a zapravo se radi o akvafobiji (razlikuje se od hidrofobije, pojašnjenje sledi u tekstu). Statistički podaci koji govore o broju neplivača u našoj zemlji su poražavajući. Prema istraživanju koje je sprovedeno u junu 2019. godine u 10 gradova Srbije na osnovu 2400 anketiranih osoba do 30 godina starosti pokazalo se da 63% mladih ne ume da pliva. Da li se iza ovog broja krije akvafobija, usvojen model ponašanja (roditelji ili bliski ljudi koji su uticali na naše vaspitanje), traumatično iskustvo, iracionalan strah ili nešto drugo pokušaćemo da odgonetnemo.
Šta kaže teorija?
Prema poslednjem DSM-u 5 (dijagnostiki i statistički priručnik mentalnih poremećaja, 2013. god) strah od vode se smatra vrstom secifičnih fobija i opisuje se kao iracionalan strah praćen anksioznošću u blizini nekog izvora vode, bazena, okeana u nekim slučajevima čak i kade. Akvafobija (strah od vode) se često brka sa hidrofobijom koja se odnosi na averziju prema pijenju vode u poodmakloj fazi besnila kod ljudi gde pri gutanju vode dolazi do faringealnog spazma.
Simptomi koji prate ovu vrstu fobije su: a) trenutni osećaj intenzivnog straha, anksioznost, panika kada se razmišlja o vodi b) uporni, preterani ili nerealni strah pri izlaganju vodi c) prepoznavanje da je strah od vode iracionalan d) izbegavanje vode e) znojenje f) ubrzan rad srca g) otežano disanje h) nesvestica ili vrtoglavica i) mučnina
Šta kaže praksa?
Radeći sa klijentima koji imaju ovaj problem primećuje se različitost uzroka koji su okidači problema. Strah od vode je često uzrokovan traumatskim događajima iz detinjstva koja su najčešće utapanje ili negativna iskustva u vodi. Takođe na pojavu straha od vode može uticati i prenešeno loše iskustvo u kontaktu sa vodom od strane roditelja (ili bliskih bitnih osoba), svesni smo koliko je važan uticaj socijalne sredine i roditeljskog modela ponašanja na razvoj deteta. U iskustvu rada sa klijentima strah od vode može biti samo jedan od simptoma većeg problema ili poremećaja koji zahteva kompleksniji pristup jer se ponekad može raditi i o spletu više poremećaja. U većem riziku su osobe koje u svojim porodicama imaju slučajeve anksioznosti ili drugih vrsta fobija.
Tretiranje problema
Rešenje postoji ali univerzalan recept ne postoji, situacija je specifična i svakom klijentu ponaosob treba prići pažljivo, sa dobrim razumevanjem prirode problema. Uz stručnu timsku saradnju ljudi obučenih za obuku neplivača i stručnu pomoć psihologa i psihoterapeuta koja se zasniva na pronalaženju uzroka straha, prepoznavanju a potom intervenciji, pri kojoj se za svakog klijenta pravi poseban njemu/njoj prilagođen program, uspeh je neizostavan.